Pošto smo prethodne noći posle koncerta u Lincu, uz neki dobar viski ćaskali do zore, bilo je logično da mamurni dođemo u Grac. Organizatori su nas smestili u hotel i rekli nam u kojoj se ulici nalazi taj klub u kom je trebalo da sviramo, ali nam nisu rekli tačan broj. Pošto je ulica bila blizu hotela, malo smo se sredili a onda krenuli na svirku. Onako neispavani, bauljali smo sa gitarama po toj ulici tražeći klub. U jednom momentu, pričajući o sinoćnoj svirci i mahinalno prateći Vicka, ušli smo u neki klub. Stao sam i pogledao oko sebe. Svuda oko nas su bile "šahovnice". Jedan od prisutnih ljudi nam je kroz smeh dobacio: "Bok, dečki". U momentu smo se pogledali i brzinom svetlosti izleteli napolje. Sva sreća što je taj naš klub bio blizu. Uleteli smo unutra zadihani i znojavi, i počeli da se smejemo bez ijedne progovorene reči. Ljudima koji su se tu zatekli ništa nije bilo jasno.