Krajem te godine, u Beču, u studiju “Ambient house” započeli smo snimanje albuma “Labudova pesma”. Sa nama je bio i novi klavijaturista Riblje čorbe Oliver Mandić. Znajući da su Bora i Oliver dve jake autorske ličnosti, grizao me je crv sumnje da spoj takva dva karaktera neće izaći na dobro. Upravo se to i desilo. Na jednom od termina u studiju, među njima je kresnula varnica. Pripiti Bora je otpevao jednu od pesama a pripitom Oliveru nije se svidela interpretacija. Zbog toga ga je vraćao i terao da peva ponovo. Alkohol je učinio svoje: u jednom momentu su počeli da se “časte” psovkama. Mislio sam da će se na tome završiti, ali već u sledećem momentu krenuli su da se fizički obračunavaju. Uhvatili su jedan drugog za grlo i počeli da se gušaju. Video sam da je vrag odneo šalu i ubacio sam se između dva pomahnitala bika ne bih li ih nekako razdvojio. U tome mi je pomogao i Džindžer. Pošto smo nas dvojica bili trezni, uspeli smo da smirimo tu potpuno bezveznu situaciju. Posle par godina, prepričavajući ovaj događaj, sami sebi su se smejali. Bilo kako bilo, ova neobična saradnja između nas i Olivera se te večeri završila. Tako je, verovatno, bilo suđeno.