Posle koncerta u Pljevljima, krenuli smo direktno za Beograd. Kombi u kome smo bili mi iz Čorbe pratio je auto u kom su bili Borin vozač Bagzi i Bora. Nikola je vozio, a ja sam mu, dok su ostali spavali, pravio društvo na mestu suvozača. Na crnogorskoj strani “granice” zaustavili smo se radi kontrole. Prišao nam je policajac i zatražio dokumenta. Nidža mu je kroz prozor dodao papire i rekao: “Mi smo Riblja čorba, idemo sa koncerta iz Pljevalja”. Policajac je pogledao u mene i rekao mi: “Dobro veče, gospodine Đorđeviću”. Zbunjen, promrmljao sam “Dobro veče”. “Kako je bilo?”, upita policajac. Ja sam odgovorio počela je neka kiša, ali smo, na kraju, uspeli nekako da održimo koncert. Vratio nam je papire i rekao: “Sve je u redu, gospodine Đorđeviću, želim vam srećan put”. Čim smo krenuli sa carine, prasnuli smo u smeh jer smo obojica zamislili scenu koja će se desiti kada pravi gospodin Đorđević, koji je bio u kolima iza nas, bude došao na granični prelaz. Kasnije smo od Bore čuli epilog cele priče, koja se završila rečenicom: “Šta je ovo? Još jedan gospodin Đorđević?”