Bilo je to u Osijeku, dvorana Zrinjevac. Na toj turneji “Ujed za dušu” sastavni deo programa bio je naš tehničar Šara, koji je, na kraju koncerta, posle pesme “Član mafije”, izlazio maskiran u mafijaša i “ubijao” Boru iz automatske puške. Tako se završavao svaki koncert. Naravno, metaka nije bilo, on je samo trebalo da repetira pušku i ispali lažni rafal sa kapislama a Bora da aktivira bočice sa crvenom farbom i da “krvav” padne kao pokošen. Takav efekat je kod publike odlično prolazio i uz ogroman aplauz, imali smo zagarantovan bis. Ali, te večeri se desilo nešto što niko nije očekivao. Odsvirali smo uredno ceo koncert, na kraju i pesmu “Član mafije”, Šara je istrčao kao maskirani mafijaš i uperio pušku u Boru, ali od pucnja nije bilo ništa. Nastao je tajac. Niko nije znao šta se dešava. Bora je blenuo u Šaru, a Šara u Boru. Iskoristio sam trenutni tajac i prodrao se na Šaru: “Pa, pucaj već jednom, šta čekaš?” Šara je ucveljenim glasom odgovorio “Ja bih, ali nešto se zakočilo, neće da opali”. Kad je ukapirao da drugog izlaza nema, Bora je aktivirao bočice i kao pokošen pao na pod. Nastao je opšti smeh, što u publici, što na bini. Šara je sav pokunjen zbrisao u garderobu da vidi šta je to zakočilo pušku, a mi smo ipak odsvirali teškom mukom zarađeni bis.