Kanadsku turneju smo završili koncertom u Vankuveru, i ranim jutarnjim avionom trebalo je da letimo za Toronto, pa dalje za Beograd. Recepcionar hotela u kom smo odseli pozvao nam je dva taksija da nas prevezu do aerodroma. Kada su stigli, ubacio sam kofer u gepek, a pošto je gepek već bio pun, morao sam svoje dve bas-gitare da stavim na policu iza zadnjeg sedišta. Kada smo stigli na aerodrom, izvadili smo stvari iz gepeka, stavili na kolica i odgurali u aerodromsku zgradu. Stajali smo u redu za čekiranje kada sam shvatio da su mi gitare ostale u taksiju a da je taksista odavno otišao. Nastala je panika. Kasnili smo na avion, pozvao sam hotel ali recepcionar nije zapisao brojeve taksi-vozila. Šokiran, istrčao sam iz aerodromske zgrade nemoćan da bilo šta učinim. Odjednom, ispred mene se zaustavio žuti vankuverski taksi. Izašao je vozač sa dve gitare u rukama i rekao da je primetio gitare u retrovizoru čim je izašao na autoput. Odmah se okrenuo i vratio na aerodrom. Oduševljeno sam uzeo gitare i reko mu kako me je spasao jer smo već debelo kasnili na avion za Toronto. Dao sam mu deset dolara i zahvalio se. Na to mi je on rekao: “Vauuu, nisam znao da ste vi Srbi ovako velikodušni. Bolje da sam zadržao gitare”. Zatim je besno zalupio vrata i otišao.