Posle celonoćnog rada u studiju, krenuo sam pravo na aerodrom, na jutarnji let za Cirih. Tog dana, uveče, imao sam zakazan koncert sa Čorbom u nekom srpskom klubu. Bio sam umoran, gladan i neispavan. Srećom, u avionu su nam poslužili odličan obrok. Bilo je šunke, pršute, ćuretine, sira i namaza. Svi su iz benda spavali, pa sam ja, pošto sam pojeo svoj obrok, uzeo i Mišin. Kada smo stigli u Cirih, na tonskoj probi sam doživeo šok. Jedna dirka na klavijaturi mi je u transportu bila oštećena. Uključio sam klavijaturu, ali je bila “mrtva”. Satima sam pokušavao da nađem majstora za elektroniku, pošto je bilo kasno da se negde pozajmi ili iznajmi druga klavijatura. Kada je majstor najzad došao, dok smo čačkali po žicama, udarila me je struja. Pomislio sam: “Ovo mi je najmalerozniji dan u životu”. U tom momentu, u garderobu je ušao organizator i rekao: “Momci, spremio sam vam posnu večeru pošto pretpostavljam da svi, kao pravi Srbi, postite na Veliki petak”. U tom momentu sam se zaledio i setio ogromne količine mrsne hrane koju sam pojeo u avionu. Izgledalo je da me je stigla kazna.