Na jednoj svirci u mestu koje se zvalo Dolovo, svirali smo u Domu kulture, maloj sali koja je iza bine imala zavesu i Titovu sliku na njoj. U toku svirke, poterala me je mala nužda, tako da sam morao negde pod hitno da se ispraznim. Čim se završila pesma, skinuo sam bas-gitaru, rekao Bori da se vraćam za sekund i pojurio iza zavese. Odjednom, samo sam osetio kako propadam kroz strašan smrad. Zabolelo me je i koleno. Kada sam se osvestio, shvatio sam da sam upao u neku rupu, ali to nije bila obična rupa nego septička jama. Počeo sam da vičem: Upomoć! Vadite me odavde! Srećom, čuli su me moji iz benda i izvukli me napolje. Svirao sam do kraja, ali sam sutradan morao da stavim nogu u gips. Nastavak te velike turneje na potezu Tutin - Sjenica - Novi Pazar - Raška umesto mene je odsvirao Cvele (kasnije basista Instruktora).