7. januar. Na koncertu u Rajkovom rodnom mestu Jarkovcu, sa grupom je prvi put nastupio učenik Druge beogradske gimnazije Momčilo Bajagić zvani Bager. On je svojevremeno sa Rajkom svirao bas-gitaru u grupi Glogov kolac. Opšti utisak je bio da smo dobili kockicu koja nam je nedostajala.

RIBLJA ČORBA 1979: VICKO, BORA, BAJAGA, MIŠA, RAJKO

28. februar. Riblja čorba je imala koncert u beogradskom Domu omladine. To nam je bila prva veća provera šta smo uradili za šest meseci ozbiljnog rada. U međuvremenu, postali smo važni u Beogradu i odjednom je sve o nama postalo bitno, pa čak i koje brojeve cipela nosimo. Bora je osmislio neobičan scenski nastup. Kada nam je pričao kako bi to trebalo da izgleda, nama je to više ličilo na pozorišnu predstavu nego na rok koncert. To je izgledalo, otprilike, ovako. Beogradski sastav Dragstor bio nam je predgrupa. Zatim se nenajavljeno pojavila nekakva baletska grupa iz Sarajeva, koja je plesala na muziku Indexa. Mi smo, na kraju, odsvirali desetak pesama koje smo imali. Počeli smo sa pesmom „Hej, ćale“. Negde na polovini pesme, na pozornicu je izašao stariji čovek koji je do kraja pesme plesao sa Borom. Pretposlednja pesma bila je „On i njegov BMW“. Tad su nam se na bini pridružile plesačice iz te baletske grupe. Deo scenografije činila je i lutka iz izloga, koja je stajala pored improvizovanog šanka. Tokom izvođenja pesme „Lutka sa naslovne strane“, Bora je izvodio „bludne koreografske zahvate sa lutkom, da bi je, pred sam kraj pesme, potpuno dezintegrisao“ (citat iz jedne recenzije koncerta). Publika je to dobro primila. Znali smo da smo uspeli.

RIBLJA ČORBA 1979, BEOGRADSKA PREMIJERA

1.mart. U Gostivaru smo otvorili desetodnevnu turneju po Makedoniji. Nismo imali vremena da uživamo u uspehu, niti da mnogo analiziramo. Jednostavno, počeli smo da živimo pravi pravcati, teški rock’n’roll. Organizator turneje bio je Velibor Džarovski Džara, tada siva eminencija jugoslovenske estrade. Zakazivao je, bezdušno, po dva nastupa dnevno, a program je bio izdeljen u tri celine: u prvom bloku, domaćin je bio Dragan Mijalkovski sa svojim programom, a onda bismo mi pratili Darka Domijana i, u trećem bloku, svirali svoje stvari. Posle devet napornih dana, sami smo ugovorili nastup u jednoj velikoj skopskoj diskoteci, koji smo odsvirali sa puno energije i elana, a na oduševljenje publike, koja je tada imala prvi put priliku da nas gleda. Sem što je to bila prva turneja grupe, ona je ostala zapamćena i po tome što smo tad ostali bez honorara (isplaćeni su nam samo putni troškovi i dnevnice). Što je najgore, Bajagi u školi nisu hteli da opravdaju izostanke, iako je nabavio neko opravdanje - razredni je video njegovu sliku sa svirke u Makedoniji u „Politikinom zabavniku“!

16.mart. Kao predstavnici RTV Beograd pozvani smo da nastupamo na festivalu „Opatija 79“, u okviru „Večeri slobodnih formi“. Svirali smo „Valentina iz restorana“. Taj nastup je u jednom smislu za nas bio preloman: rešili smo da više ne sviramo na smotrama jela i pića, gde muzika nikome nije bitna. Smatrali smo da bismo se daljim pojavljivanjem na takvim mestima ponizili i prodali svoju zamisao, koja je u tom momentu bila da govorimo jasno i glasno istinu, da kritikujemo sve što nas nervira, i da - kako smo tada govorili po novinama - “ispravljamo krive Drine“. Ta odluka, koliko god u tom momentu izgledala pogrešna, jer su rock grupe tog vremena nastupale po festivalima, odredila nas je prema nama samima i prema publici. Odlučili smo da će naš jedini put biti put rock’n’roll, i nijedan drugi!

6. april. U Valjevu smo prvi put svirali na radnoj akciji „Podrinje – Kolubara 79“.

13. april. U Domu kulture u Dolovu, Miša Aleksić je upao u septičku jamu iza bine i slomio nogu. Na maloj turneji po Sandžaku menjao ga je Miroslav Cvetković Cvele. Poslednjeg dana turneje svirali smo u Raškoj. Ujutru nas je probudio snažan potres. Dogodio se katastrofalni zemljotres u Crnoj Gori, pa je naš poslednji nastup otkazan.

24. april. Kao najava za album, u prodaji se pojavljuje drugi singl Riblje čorbe, sa pesmama: “Rock‘n’roll za kućni savet” i “Valentino iz restorana”. Muziku i tekst za A-stranu radio je Bora, dok je na B-strani muziku radio Rajko a tekst su zajedno pisali Marina Tucaković i Bora. Aranžmane, kao i uvek, radila je Čorba, a omot je delo Jugoslava Vlahovića.

6. maj. Prvi put smo svirali na Tašmajdanu. Sviralo je više grupa – sećam se uvek odličnog Atomskog skloništa, YU grupe i grupe September – a sve se to zvalo „Rock express“.

RIBLJA ČORBA, ROCK EXPRESS, TAŠMAJDAN 1979.

21. jun - 21. jul. Proveli smo mesec dana u Makarskoj, u kampu „Goran Savinja“. Svirali smo svake večeri pred više hiljada ljudi. Pošto je to bio omladinski kamp, za vreme našeg boravka tamo stekli smo brojnu buduću Čorbinu publiku. Slušajući svake večeri isti repertoar, ljudi su brzo i lako pamtili naše pesme. Pravi efekat ovih svirki videće se, u stvari, tek kasnije. Bend se usvirao do maksimuma, tako da smo zvučali, kako to muzičari kažu, „kao na ploči“. Najveću korist izvukao je, ipak, Bajaga – smuvao se sa svojom budućom suprugom Emilijom. Znali su se još iz Beograda, a slučajno su se sreli na recepciji kampa, gde je ona odrađivala svoju srednjoškolsku praksu.

MAKARSKA (OTC - GORAN SAVINJA) LETNJI ANGAŽMAN, 1979.

1. septembar. Svirali smo legendarni koncert na Tašu, za koji je Bora smislio slogan „Riblja čorba neće da vam otima lovu – ulaz dva soma“. Cena ulaznice odgovarala je kutiji boljih cigareta. Odštampano je više hiljada plakata, koje su prijatelji benda, podeljeni u tri ekipe, polepili po celom gradu. Beograd do tada još nije bio video toliku količinu plakata za jedan koncert. Dodatnu reklamu napravio nam je Bane Vukašinović u „Beogradskom programu“, kada je pokrenuo čitavu hajku protiv neodgovornog organizatora koji je „dao sebi za pravo da lepi plakate za tamo neku Čorbu po mestima koja su do tada bila nezamisliva za tako nešto“. Nedeljama posle koncerta, na adresu organizatora „Zeta-transa“ stizale su kazne raznih inspekcija. Zahvaljujući dobro odrađenom poslu, ekipe koje su lepile plakate imale su narednih godina pune ruke posla od organizatora raznih manifestacija.
Iznajmili smo najbolje ozvučenje, angažovan je Dule Piros, čovek koji je do tada radio pirotehniku samo na filmu, svetla su radili Branko Kresojević i Buki. Iz Pančeva je naručena neuobičajeno velika količina suvog leda za veštačku maglu, a mi smo – da bismo izbegli neprijatna iznenađenja sa eventualnim kvarovima – pozajmili dodatna pojačala i kutije od svojih prijatelja. Zbog svega toga, bina je izgledala impresivno. Gosti su bili Bulevar i Formula 4. Pošto je u to vreme bilo moderno da uz glavnu zvezdu nastupi i baletska grupa, Bora nije odoleo pa je oformio ad hoc „antibaletsku“ grupu Ribetine sa legendarnom Meri Cakić, zatim Ružom, koja je bila model na omotu albuma „Kost u grlu“, i Travoltom iz Borče. Kuriozitet, koji se verovatno nikada više neće ponoviti, jeste da je svih deset hiljada prisutnih znalo napamet pesme sa ploče koja još nije bila u prodaji. Naknadnom pameću došli smo do mogućeg odgovora da je dobar deo publike tog leta boravio u Makarskoj.
Bora je tada dobio titulu „majstora“. Bora se toga ovako seća: „Ukenj’o sam se živ. Ne od straha, ne od treme, nego mi ništa nije bilo jasno. Zašto toliki ljudi to viču? Gledao sam u njih k’o ovca. Nisam znao šta ću. Onda sam se rasplak’o ko pička“.

ULAZNICE ZA KONCERT NA TAŠU, 1979.

RIBLJA ČORBA, LEGENDARNI KONCERT NA TAŠU 1979.

11. septembar. Izašao je album „Kost u grlu“. Snimali smo ga u Studiju 5 početkom juna. Naslov pesme „Još jedan usran dan“ morali smo da promenimo u „Još jedan šugav dan“. Tako je odlučila interna komisija u PGP RTB-u. Slično su prošli i stihovi pesme „Mirno spavaj“ (“ispij svoje sedative, zaboravi na sve žive, mirno spavaj“). Neko iz te komisije gledao je neku emisiju na televiziji gde su sedativi proglašeni drogama. Onda je pitao Boru: „Na šta vi ciljate sa tim sedativima?“ Bora reče: „Na sredstva za umirenje, kad ne možete da spavate“. „Ne – kaže lik – nama će svi da skoče za vrat, nemojte vi tu nama da propagirate drogu“. Producent je bio Enco Lesić, a prodati tiraž prešao je sto dvadeset hiljada kopija.

12. septembar. Bora i Rajko su otišli u JNA. Bora u Doboj, Rajko u Sarajevo.

28. novembar. U sarajevskoj maloj Skenderiji Riblja čorba je svirala na jednom dobrotvornom koncertu – prvi i jedini put bez Bore. Rajko je svirao u vojničkoj uniformi. Odsvirali smo nekoliko rock-standarda, a onda smo, na insistiranje publike, svirali nekoliko Čorbinih pesama. Umesto Bore – pevala je publika. Ubrzo posle toga, i Miša odlazi u JNA, u Koprivnicu.

RIBLJA ČORBA BEZ BORE 1979.

1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1992,
1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005